Инсталација сензора азот-оксида у аутобусу може изгледати као само још један задатак одржавања за транспортну компанију, али служи кључној сврси и за здравље грађана и за дуговечност самог возила.
Азот оксид (НОк) је уобичајен нуспроизвод дизел мотора, укључујући и оне који се налазе у аутобусима. Емисије из ових мотора могу узроковати озбиљне здравствене проблеме, укључујући респираторне проблеме и повећану вјероватноћу срчаних болести и можданог удара. У неким градовима, присуство НОк у ваздуху је повезано са смањеним животним веком. Поред тога, НОк доприноси стварању смога и киселих киша, које имају негативне ефекте на животну средину.
У циљу борбе против ових негативних ефеката, многе земље и општине су примениле прописе о емисијама које ограничавају количину НОк коју могу да емитују дизел мотори. На пример, у Европској унији аутобуси морају да испуњавају Еуро 6 стандарде о емисији, који ограничавају емисију НОк на 0.08 грама по пређеном километру. Ови прописи не само да штите јавно здравље већ и смањују утицај транспорта на животну средину.
Међутим, испуњавање стандарда за емисију издувних гасова захтева више од вожње аутобуса са новијим дизел мотором. Потребно је редовно одржавање како би се осигурало да мотор ради ефикасно и у границама емисија. Део овог одржавања укључује уградњу сензора азот-оксида. Овај сензор је мали уређај који се поставља у издувни систем дизел мотора. Он мери нивое НОк који се емитују из мотора и шаље те податке компјутерском систему аутобуса.
Компјутер аутобуса тада може да подеси подешавања мотора у реалном времену како би смањио емисију НОк. На пример, ако сензор открије да су нивои НОк превисоки, рачунар би могао да подеси тајминг убризгавања горива, што резултира смањењем емисија. Овај процес је познат као селективна каталитичка редукција (СЦР) и може смањити емисије НОк до 90 процената.
Инсталирање сензора азотног оксида има предности осим поштовања прописа о емисији. Сензор такође може побољшати потрошњу горива аутобуса, смањујући укупне трошкове рада. Поред тога, рано откривање високих нивоа НОк може упозорити оператере на потенцијалне проблеме мотора који се могу решити пре него што доведу до скупих поправки.
У закључку, уградња сензора азот-оксида у аутобус служи кључној сврси за заштиту јавног здравља и животне средине, а истовремено обезбеђује дуговечност и ефикасност возила. Откривањем и смањењем емисије НОк, сензор помаже аутобусима да испуне прописе о емисији и смањује негативне ефекте дизел мотора на квалитет ваздуха. Како прописи о емисији постају строжи, уградња сензора азотних оксида ће постати све критичнија за здравље и одрживост градског превоза.
